U Bo­ki ko­tor­skoj ži­vi pre­ko tri hi­lja­de Plje­vlja­ka, od če­ga u Ko­to­ru njih oko 400 ili 194 po­ro­di­ce, sa­op­šte­no je iz Udru­že­nja Plje­vlja­ka (UP) sa sje­di­štem u Ko­to­ru.
– Ne­dav­no sam bio u pri­li­ci da po­gle­dam bi­rač­ki spi­sak op­šti­ne Bu­dva i na nje­mu je 392 bi­ra­ča po­ri­je­klom iz Plje­va­lja. Pri­mje­ra ra­di u Her­ceg No­vom je oko 200 po­ro­di­ca po­ri­je­klom iz Plje­va­lja, a u Tiv­tu 90. Što se ti­če Plje­vlja­ka ko­ji ži­ve van Plje­va­lja, to su ot­pri­li­ke sa­da­šnja tri gra­da po bro­ju sta­nov­ni­ka, iz­ja­vio je za „Dan“ pred­sjed­nik Udru­že­nja pro­fe­sor Lju­ben­ko Bo­ro­vić.
Iako osno­va­no pri­je vi­še od jed­ne de­ce­ni­je, udru­že­nje ne­ma svo­je pro­sto­ri­je, pa se nje­go­vi čla­no­vi oku­plja­ju uglav­nom jed­ni kod dru­gih.
– Pro­sto­ri­je ne­ma­mo, pa se u Ko­to­ru oku­plja­mo u re­sto­ra­nu Plje­vlja­ka Vla­di­mi­ra Jo­vi­ća. U or­ga­ni­za­ci­ji ak­tiv­no­sti udru­že­nja uče­stvu­ju; Mi­lo­van Jak­šić, Raj­ko Te­šo­vić, Rad­mi­lo i Je­len­ko Bo­ro­vić, Mi­lan Smo­lo­vić, Zo­ran Mr­dak i dru­gi. Že­li­mo da odr­ži­mo ve­zu sa za­vi­ča­jem i da ne za­bo­ra­vi­mo svoj kraj, ali i da da­mo do­pri­nos Ko­to­ru, gdje smo se iz­u­zet­no do­bro uklo­pi­li. Ko­to­ra­ni su nas pri­mi­li otvo­re­nog sr­ca, ta­ko da sa za­do­volj­stvom ka­že­mo da smo i Plje­vlja­ci i Ko­to­ra­ni – ka­že pr­vi čo­vjek udru­že­nja či­ji je osnov­ni cilj pro­mo­vi­sa­nje Plje­va­lja, nje­go­vog stva­ra­la­štva i kul­tu­re, što je bio i je­dan od po­vo­da 18. tra­di­ci­o­nal­nog su­sre­ta Plje­vlja­ka sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je odr­ža­nog ne­dav­no u Ko­to­ru. U to­ploj at­mos­fe­ri, uz mu­zi­ku i dru­že­nje, do­ma­ći­ni su u sa­li Iisti­tu­ta „Vr­mac“ ugo­sti­li ze­mlja­ke iz Pod­go­ri­ce, Be­o­gra­da, Sa­ra­je­va i Ba­ra, te pred­stav­ni­ke op­šti­na, jav­nih in­sti­tu­ci­ja i pri­vred­nih or­ga­ni­za­ci­ja.
– Sa­rad­nja dva naj­sta­ri­ja gra­da u Cr­noj Go­ri se pro­du­blju­je i na dru­že­nje je do­šlo do­sta Plje­vlja­ka jer že­le da sa­zna­ju šta mi ov­dje ra­di­mo i či­me se ba­vi­mo. Mu­zi­ča­ri ko­ji na­stu­pa­ju su iz Plje­va­lja, a ove smo go­di­ne po pr­vi put uklju­či­li fol­klor­ni an­sambl „Ni­ko­la Đur­ko­vić“ iz Ko­to­ra, ta­ko da na­sto­ji­mo sva­ke go­di­ne ne­što no­vo da ugra­di­mo i da po­ve­že­mo Plje­vlja i Ko­tor; gra­do­ve ko­ji ima­ju pri­bli­žno istu isto­rij­sku pro­šlost i kul­tur­no stva­ra­la­štvo. To su dva gra­da u ko­ji­ma su bi­la pr­va po­zo­ri­šta, pr­va pje­vač­ka dru­štva u Plje­vlji­ma „Brat­stvo“ u Ko­to­ru „Je­din­stvo“. Plje­vlja su ima­la svo­ju grad­sku mu­zi­ku, kao što ima Ko­tor, i usko­ro pri­pre­ma­mo na­stup ko­tor­ske Grad­ske mu­zi­ke u Plje­vlji­ma – na­ja­vlju­je Bo­ro­vić ko­ji već po­la vi­je­ka ži­vi i ra­di u Ko­to­ru.
Na sku­pu je bio i nje­gov brat Dra­gi­ša, ta­ko­đe pro­fe­sor u pen­zi­ji, nji­hov ro­đak Vla­di­mir Jo­vić, za­tim ne­ka­da­šnji di­rek­tor Šum­skog ga­zdin­stva Ko­tor, sa­da vla­snik ra­sad­ni­ka „Mon­do ver­de“ Mi­lo­van Jak­šić, ko­ji se u drev­nom gra­du sku­ćio pri­je tri­de­set go­di­na, ali i je­dan od po­zna­ti­jih Plje­vlja­ka u Ko­to­ru od­bor­nik Vla­di­mir Pot­pa­ra. On je, ka­že, u drev­ni grad do­šao igrom slu­ča­ja pri­je 30 go­di­na.
– Naj­ljep­še da­ne pro­veo sam u Plje­vlji­ma gdje sam za­vr­šio Gim­na­zi­ju. Tu sam kao šef gra­di­li­šta ra­dio u pred­u­ze­ću „Gra­đe­vi­nar“ i u za­nat­sko-gra­đe­vin­skom pred­u­ze­ću iz Čaj­ni­ča se­dam go­di­na. Na­kon to­ga sam slu­čaj­no u no­vi­na­ma vi­dio kon­kurs za še­fa teh­nič­ke slu­žbe u Spe­ci­jal­noj bol­ni­ci za psi­hi­ja­tri­ju u Ko­to­ru, na ko­ji sam kon­ku­ri­sao i pri­mljen sam. Ta­ko sam do­šao u Ko­tor gdje sam for­mi­rao po­ro­di­cu. Ovo je grad ko­jeg naj­vi­še vo­lim po­sli­je Plje­va­lja – po­ru­ču­je Pot­pa­ra ko­me je dru­štvo pra­vi­la su­pru­ga Na­da.
Sko­ro tri de­ce­ni­je, tač­ni­je 26 go­di­na, u Ko­to­ru je i Iv­ko Đa­ko­vić ko­ji je tu raz­vio po­sao i otvo­rio svo­ju pri­vat­nu fir­mu.
– Ov­dje sam do­šao pri­je 26 go­di­na iz se­la Ma­o­če (Mje­sna za­jed­ni­ca Vru­lja). U Plje­vlji­ma sam za­vr­šio za ma­šin­bra­va­ra, od­slu­žio voj­sku i ože­nio se. Po­što su u Ko­tor do­šli mo­ji zet i se­stra, od­lu­čio sam da se i ja tu na­sta­nim po­što u Plje­vlji­ma hlje­ba ne­ma. U Ko­to­ru sam pr­vo ra­dio u dr­žav­noj fir­mi „Na­pre­dak“, a po­tom se po­čeo ba­vi­ti bra­va­ri­jom. Fir­mu „Fe­ro­stil“ sam osno­vao pri­je 24 go­di­ne, i sa­da za­po­šlja­vam tro­ji­cu rad­ni­ka, pri­ča Đa­ko­vić ko­me su se u tom gra­du ro­di­le tri kćer­ke.
Na se­lu su mu, na­po­mi­nje, osta­li otac, brat, sna­ha i nji­ho­vo če­tvo­ro dje­ce ko­ji se ba­ve sto­čar­stvom i po­ljo­pri­vre­dom.
– Od­la­zim go­re kad god mo­gu, ma­da se br­zo ži­vi, pa je sve ma­nje slo­bod­nog vre­me­na. Za­vi­čaj me vu­če. Ma­o­če je pre­li­je­po se­lo ko­je je ne­ka­da ima­lo oko 1.800 sta­nov­ni­ka, a sa­da ih je oko 150. Osnov­ni pro­blem je put, ko­ji je ma­ka­dam­ski, i ne­do­sta­tak vo­do­vod­ne in­fra­struk­tu­re. Od Ko­sje­ri­ce gdje se si­la­zi u na­še se­lo ima se­dam ki­lo­me­ta­ra ma­ka­da­ma, a as­falt je sku­pa in­ve­sti­ci­ja, sma­tra Đa­ko­vić ko­ji je za so­bom u Ko­tor „po­vu­kao“ i bra­ta od stri­ca.
Ina­če, dru­že­nje u Ko­to­ru naj­ve­ćim di­je­lom fi­nan­si­ra­no je do­na­ci­ja­ma sa­mih Plje­vlja­ka, a ove go­di­ne zna­čaj­nu pot­po­ru u iz­no­su od 1.000 eura da­li su TO Ko­tor i Op­šti­na Ko­tor či­ji je gra­do­na­čel­nik dr Alek­san­dar Stjep­če­vić uve­li­čao skup svo­jim pri­su­stvom.
B. Mar­ko­vić